|| ||



"For we have become as stones, having eyes and seeing not, having ears and hearing not, having nostrils and smelling not, furnished with mouth and tongue yet not tasting nor speaking, with hands and feet yet neither working nor walking. O most miserable race of men, which is not superior to stones, yea, so much the more inferior because to this and not to those is given knowledge of their acts. Be ye transmuted (she cries), be ye transmuted from dead stones into living philosophical stones. I am the true Medicine, rectifying and transmuting that which is no more into that which it was before corruption, and into something better by far, and that which is not into that which it ought to be."

from Anima Magica Abscondita by Eugenius Philalethes (via hatefulbunnies)

Permalink · 27 · 14 hours ago
"And thou, profoundest hell, receive thy new possessor: one who brings a mind not to be chang’d by place or time.
The mind is its own place, and in it self can make a heav’n of hell, a hell of heav’n.
What matter where, if I be still the same?"

John Milton - Paradise Lost (via inionsneachta)

Permalink · 57 · 14 hours ago
Permalink · 2 · 20 hours ago
Permalink · 1 · 1 day ago
Permalink · 1 week ago
Permalink · 974 · 2 weeks ago
Permalink · 2 weeks ago
Permalink · 2 weeks ago
Permalink · 1 month ago

'HELL DIARY' FRAGMENTS _ 2003/2004

Nešto je preplašilo retarda Viktora što naizgled niko drugi nije čuo; on je polomio staklo rukama i posekao se.

Referenca, dan br.____: stvari su razmeštene po nekoj nevidljivoj mreži, proizvodeći beli šum od kojeg F noćima ne može da zaspi – od monaha u zaglavlju; kao ulovljen u snovima svojih slepih dublera. Pola pet je ujutru na šestom spratu iza brava kroz koje mogu proći samo Anđeli i Jogiji – F više ne može držati ovu sobu da ne padne, da se ne sruši! (F-u je dobro poznato da je Čovek mutav kao ajkula headmaster čitave te drame.) Sa svakim udahom, F je ubrizgavao u sebe nove himere.

F je često osetio zov da legne u travu, mada je bilo hladno, i da tako ležeći, kraljevski lunaran, proživi ostatak života/noći. Dobro je poznavao onaj osećaj teskobe i neobjašnjivog straha zbog čega je stalno sebi zadavao zadatke  koji iziskuju veliki utrošak fizičke energije. To je od njega načinilo podvižnika par excellence!

Nešto se prisetio priče o deci što čuvaju u ustima bube – deci reptilima, čuo je ili sanjao da (mu) je rekao: Ja ih vidim – žive u malim mehurima – znam kako ih čuti: morate zabosti trskicu direktno u mehurić! (u kontrasvetlu F je opazio da je sa sobom nosio jednu artificijelnu nogu i svirao u nju kao u duvački instrument.) Dicebant quoniam in furorem versus est – mrmljao je F.

Događalo se da je F iskusio da je načas bio neko drugi; jednom se provukao kroz malecni otvor – i našao se lako u gnezdu, ptići su mirisali na skakavce i posmatrali ga, nije mogao da pronađe pravi položaj… -  Bilo mi je prijatnije da naknadno mislim da se to odvijalo u Snu, da je moja zeljasta svest hrlila da napusti zemaljsku katastrofu kao mrdalica sa licem vatre – ova je prostorija teserakt, ili sam ja oslepela od snova.

Izdvojio se Šum, u naizgled praznoj sobi – hekleraj šumova, sa magnetikom malih crnih rupa koja proizvodi polje kuda psihopatski genij prolazi u našu podsvest na frekvenciji molitve: zasedali su ljudi, u ovoj sobi – govorili o meni. Mrlje od prstiju su ostale na stolu par trenutaka pošto sam ušla unutra.

Literarno sam često imala onaj déjà vu osećaj boldirane, hiper-stvarnosti u naznakama – da sam tuda već prošla – ne znam ko sam trebala biti, ali tada sam bila. Govorila sam (u) sebi: vreme je za polazak (Plameni Stub me je sledio). Propusti me.

Ponekad je nedovoljno izraziti se rečima, neophodno je da narator prokrvari. Fizički svemir zahteva žrtvu.

Jer niko ne zna.

Niko ne umire.

Čuli smo za čoveka što stavlja svoje ruke na mrtve k’o Arhanđel, i za bube što Juda pretvaraše – gde seđaše na sred pustinje kao Isus – u pse: Ovo je tvoj otac: poludeo je – igra na vetru. U anatomiji čoveka je krst. Po njegovoj kosi drevne Inke su podizale svoje vanzemaljske stacionare. Kod drevnih Inki je na primer u svim kućama bio raspoređen po jedan starac koji je po šuštanju buba znao koliko je sati.

Mirisale su lipe, kao beskrajno ljubazno silovanje.

Počujte, dadili je izašao iz ludare. Pripazite se.

 Isidora M. 2003/4

Permalink · 1 month ago